Pokreće Blogger.

Mini priča- Moj nogometaš 3# - Konačan kraj!

by - utorak, listopada 21, 2014

Hello!
Evo, nisam se javila u ponedjeljak.
Zbog škole, a sljedi vam nastavak i kraj
mini priče: Moj Nogometaš.

Sišla sam s tribine i imam šta i vidjeti... Neka krava se plazi po njemu. Pa šta mu je značilo i ti se meni sviđaš? Joj koji idiot...

Samo sam prošla kraj njega, dok je kao micao tu žensku sa sebe. I ja glupača, napada mi napamet nalazit "dečka" vise preko interneta.  Počeo me potezati za ruku, no nije me briga, ne osvrćem se, ne želim da ga uopće gledam. Stao je ispred mene, pogledala sam prema podu i samo htjela se maknuti od njega no nije mi dao. Stala sam i od živaca sam lupala nogom od pod. Nisam znala da plačem, da ga lupim ili da se počnem čupati od muke. Šutili smo dobrih pet minuta. - Hajde da ovo riješimo negdje drugdje? Ne moraju svi gledati. - primio me je za ruku i krenuli smo prema izlazu, iz vrpoljila sam svoju ruku, ugh... ne želim da me dira. Prekrižila sam ruke i izašli smo uveo me u neku slijepu ulicu. - I? Šta hoćeš?!! Sad mi neke isprike i opravdanja dijeliti? Ne hvala, nije potrebno - samo je šutio. - Šta si ti nijem?! - Ne nisam. Problem je u tome što si nedokazna- Ja? Ja sam nedokazna? Daj molim te- Istrgnula sam se i počela trčati prema stanici. Trčao je za mnom, sad kada me stigne on u kondiciji. Čekaj? Jeli ono devetka? Taman je stala kad sam došla sjela sam što dalje i tramvaj je krenuo. Zadnje što sam vidila je njegovo ljuto lice. Plakala sam cijelim putem. Možda i jesam nedokazna...  O bože sve si moram upropastiti?! Obrisala sam suze i izašla, došla sam kući, otišla sam u svoj krevet. Uzela mobitel i provjerila njegov profil. Na vezi je. Neće mi se javiti... ovo je totalni kraj... Nemam više razloga za išta. Otišla sam dolje po kutiju orea i ponovno se popela na kat. --O Bože!- nešto piše... hajde napiši...da odustao je, čemu se ja nadam?? No koga briga nije on... - Ma super! Sada netko zvoni na vratima! - Samo sam otvorila vrata uopće nisam gledala kroz špijunku. Bio je to on! Pratio me? - Mogu li ući, znam da misliš da sam kreten, no daj me shvati- khhmmm.. Možeš ući no izuj se, i ne zanima me ništa dok ne uđeš i sjedneš za stol... - Bože, hajde da ga samo odvučem odavde ne znam kako ću ovo preživjeti. Rasplakati ću se. Sjeo je i ja pokraj njega. Uredu... krećemo. Pokušat ću držati suza u očima. - Gledaj, to se dešava, neke cure me znaju preko interneta i jednostavno dođu pitaju za sliku. Razumiješ? - Čekaj, kao prvo ako je ono bilo pitati za sliku, ja sam Miss, a ti si došao za mnom da mi to kažeš? - Da došao sam - rekao je to tako samouvjerno, nevijerujem šta se događa - Došao? Imaš hangout da mi to kažeš! - Htio sam doći kao čovjek i reći ti što sam imao, a ne preko društvenih mreža. - To je tako...- zašto ne mogu dovršiti rečenicu? Netko je već u hodniku, da to je mama. - Hei mama?! Kako si? Kako je bilo na poslu? - ovo je nikada ne pitam, samo želim odvući pažnju od Josipa. - A tko je dečko za stolom? - Josip se ustao pružio ruku i rekao, čekaj malo.. "ja sam njen dečko" , okej samo ću se nasmijati mami i njega otrpatiti do vrata . - Da, ali je na izlasku, nažalost... - uštinula sam ga za lakat i vukla do hodnika- Jesi li ti normalan?! Pa ja ću tebe ubiti šta lažeš?! - Lažem? O čemu sad ti? - Da si moj dečko! - Pa jesam... - Primio me oko struka i poljubio. Ostala sam u šoku i samo se nasmijala. - Pa dobro možda i jesi - poljubila sam ga u obraz i "istjerala iz kuće" . Nisam se ni popela u sobu kada sam dobila poruku. - Voli te tvoj nogometaš! ♥ :* -

KRAJ!

Nadam se da vam se priča sviđa ;) 

Dalje mini priče kreću sa....

20 članova! 

Vidimo se! 

Hanna :D 









You May Also Like

1 komentara